До господин Делија
Кога бев мал тоа лампите ми беа многу интересни и ми личеа на рачни бомби и само се мававме со нив, ама како се кршеа еј... и кога ке му ја лупневме на некој и ке се скршеше и ке се испосечеше, абе права бомба. Многу сакавме да ги кршиме, кршевме кршевме цело друштво, еее што ламби имаме искршено еј... Ееее времиња, златни времиња