Jedna od najpoznatijih familija KT radio-uređaja SSSR-a, koju su činili uređaji RB, RB-M, RBM-1 i RBM-5, izrađena je u "Naučno-istraživačkom institutu za vezu Crvene armije" neposredno pred i za vreme II svetskog rata. Konstruisanje ovih radio-uređaja predstavljalo je korak u sledeću generaciju sovjetskih sredstava veze, koju su odlikovale male dimenzije i jednostavno rukovanje. Po mnogim karakteristikama ovi uređaji su bili bolji od tadašnjih zapadnih radio-uređaja. Jugoslovenska armija ih je dobila kao pomoć Sovjetskog Saveza i bile su namenjene za održavanje radio-veze u nižim taktičkim jedinicama.
Radio-uređaj RB - prepravljenPrva radio-stanica iz ove familije označena kao RB (Radio Bataljonski) proizvedena je 1938. godine. Imala je izlaznu snagu 1W (obično nešto više, oko 1.5W) i radila u frekventnom opsegu od 1.5MHz do 6MHz nemodulisanom telegrafijom (CW) i amplitudno modulisanom telefonijom (AM). Bilo je omogućeno i upravljanje telefonom sa izdvojenog komandnog mesta (do 3km) a mogla se koristiti i kao telefon. Tokom 1939. godine napravljena je specijalna lakša verzija ove radio-stanice RB-40 (oko 1000 komada) namenjena obaveštajnom radu i partizanskim jedinicama. Proizvodnja ovog modela je ubrzo prekinuta, jer je aluminijum od kojeg je pravljeno kućište RB-40, bioRadio-uređaj RBM-1 potrebniji avijaciji.
Stanica je 1942. godine modifikovana, i ta verzija je dobila ime RB-M (Radio Bataljonski Modifikovani). Radila je u opsegu 1.75 MHz - 6 MHz, a izlazna snaga je i dalje bila 1W. Nova modifikacija je napravljena 1943. godine. Snaga je povećana na 5W, a uređaj je dobio oznaku RBM-5. Kasnije je napravljena još jedna modifikacija i ta verzija nosi oznaku RBM-1. Mnogi od ovih uređaja su pravljeni za izvoz, a proizvodnja je trajala do 60-tih godina XX veka.
Tehničke karakteristike: Uređaj RBM se sastojao iz dve kutije. Jedna je bila kutija primopredajnika, dimenzija 345x195x260 mm, a druga je bila kutija izvora za napajanje. Antene su bile dipol i štap antena dužine 1.8m, sa 5Vezisti Crvene armije (SSSR) karakterističnih krakova na vrhu. Štap antena se ubadala direktno u ležište na radio-stanici. Predajnik i prijemnik su potpuno odvojeni, što se jasno vidi po rasporedu komandi na prednjoj ploči. Prijemnik je bio superheterodinski, sa međufrekvencijom 460kHz. Osetljivost prijemnika je oko 10µV za AM i oko 3µV za CW.
Napajanje je izvedeno pomoću akumulatora 2NCN-24 ("čelični" akumulatori, 2.4V) za grejanje cevi i tri redno vezane anodne baterije BAS-80 (tako da se dobijao anodni napon 240 V). Ovo napajanje je omogućavalo autonomiju rada od 24-36 sati (za uređaje snage 1W). Uz neke radio-stanice isporučivan je i ručni generator, koji je obezbeđivao sve potrebne napone. Poreklo:SSSR (Rusija).
