Author Topic: Сензори за притисок на воздух  (Read 9372 times)

Offline GigaWatt

  • Администратор
  • Топ Експерт
  • *****
  • Posts: 12890
  • Gender: Male
  • Не фалширам
Поточно, јас свирам флејта и мојата мака како флејтист била во тоа што не сум смеела да вежбам во одредени периоди од денот во станот итн.

Сега ми текна ;D ;D ;D. А не би било многу поедноставно и поевтино, наместо да инвестираш во инстражување и докторска, да инвестираш во многу добра звучна изолација ;D ;D ;D?

Се разбира, само се шегувам, не е тоа поентата на целава тема ;) :D.
It's not schizophrenia... It's just a voice in my head...

"This is really a generic concept about human thinking - when faced with large tasks we're naturally inclined to try to break them down into a bunch of smaller tasks that together make up the whole."

"Newton's third law: The only way humans have ever figured out of getting somewhere is to leave something behind."

Offline ace1903

  • Нов член
  • *
  • Posts: 20
“We choose to go to the Moon in this decade and do the other things, not because they are easy, but because they are hard,.... JFK
Шегата настрана, во потполност се согласувам со GigaWatt. Никаде не велам дека јас, stefimark или било кој друг може да направи ваков инструмент.
Само едно сум сигурен, ако не се обиде сигурно нема да успее. Од работното искуство во поголема компанија на продукт менаџмент ќе кажам дека целите на АКАИ и на некоја помала фирма или поединец се тотално различни. АКАИ сигурно нема да исфрли на пазарот инструмент кој не е достоен за концертна изведба и ако пазарот не е доволно голем за неколку стотици илјади примероци .

За некој да вежба дома веројатно и нешто со послаб квалитет ќе брка работа. Вистинското прашање е дали може да се најде сензор кој нема да е идеален ама ќе брка работа.
И јас мислам дека сензор за притисок не е вистинското решение и се обидувам да предизвикам браинсторминг и да добијам други идеи од читателиве тука.
Има мерачи на ветер со помош на ултразвук, мерачи на проток на гас базирани на термален ефект (анемометар со греена жичка) и веројатно уште неколку други типови што не ми текнуваат во моментов. Немам претстава како се свири флејта и многу е веројатно да не ја разбирам тежината на проблемот. Да ја разбирав, веројатно ќе работев за АКАИ.

Она што имам да додадам  е дека како македонци сите сме заглавени во еден шаблон на еднодимензионално размислување. Некој сигурно пробал , сигурно развојот чини милиони кои ги немаме...
И Rimac автомобили започнале со нешто што било невозможна идеја па каде е Мате  денес.

До пред некоја година работев во Сеавус на развој на вгнезден софтвер. Спроведувавме летни школи , предавања и менторства за студентите од ЕТФ Финки Феит...
Секогаш најголема мака беше да се смислат теми на која ќе работат кандидатите и ќе ги подготви за вработување во Сеавус. Верувал или не ама Ардуина сензори  беше многу помал проблем да се обезбедат. На ова гледам као неисцрпна тема за дипломски и магистерски работи. На пример модул за аквизација на притисок и презентација во LabVIEW или пак Екстакција на феатурес со помош на вештачки невронски мрежи од сигнал на притисок за некоја магистерска теза.
Постои и Сеавус бизнис инкубатор преку кој може да се обезбедат средства доколку идејата има потенцијал.

Ако проблемот е голем, секогаш можеш да го поделиш на неколку апсолвенти магистри и докторанди  :D . Затоа мислам дека катедрата за електроника на Феит може да обезбеди одговори (Јас веќе ги немам контактите).

Секако дека економски е неисплатливо да правиш продукт девелопмент за само еден уред ама можеби е возможно да направиш нешто како тој уредот со ардуино што ќе ти брка работа.
Сигурен сум дека некој апсолвент ќе најде работа во фирмиве кај нас ако има во CV тема како гореспоментативе и е во можност да посвети недела две на библиотеките од Ардуино.

Тие 1000 денари ги спомнав само како опција да  земеш инструмент и да избушиш дупки за сензори во него и да не те боли срце кога ќе го фрлиш. Претпоставувам целата магија е во аеродинамиката на тој делот што е најблиску до устата а тој е тешко да се изработи дури и на ЦНЦ. За било какво музицирање секако користен инстумент е подобра опција.

И ќе завршам со друг цитат  ...само идејата е капитал, се друго е пари... 

Offline GigaWatt

  • Администратор
  • Топ Експерт
  • *****
  • Posts: 12890
  • Gender: Male
  • Не фалширам
Само едно сум сигурен, ако не се обиде сигурно нема да успее.

Тоа да, се сложувам, нема збор ;).

АКАИ сигурно нема да исфрли на пазарот инструмент кој не е достоен за концертна изведба и ако пазарот не е доволно голем за неколку стотици илјади примероци .

Тоа да, но поентата ми беше дека, дури и нивниот професионален електронски инструмент, не емулира во дување баш флејта... generic е, има менување на „прстомет“ за овој или оној инструмент, но не и начин на дување, што е прилично специфичен баш за флејтата... другите, обоа, клариент... генерално земено, дуваш во некоја цевка. Флејта е... малку „магичен“ од аспектот на дување :P :D... многу тешко е да се направи баш адекватна емулација за тој начин на дување во цевката, тоа ми беше поентата ;), односно, дека ете, дури и АKAI се имаа откажано од целосна емулација на секој инструмент засебно, едноставно ставиле се во едно... сигурен сум дека емулација на секој посебно е многу скапо како инвестиција и истражување и овој пристап "one size fits them all" е многу поевтин, а и сигурно со многу поприфатлива цена.

За некој да вежба дома веројатно и нешто со послаб квалитет ќе брка работа.

Конкретно за флејта... треба да е нешто измеѓу микрофон и сензор за притисок... или евентуално да се искористат и двата и да се комбинираат сигналите... е сега, како, колку, „дозирање“, дообработка на сигналот... тоа е веќе истражување кое може да трае мнооогу долго време.

Има мерачи на ветер со помош на ултразвук, мерачи на проток на гас базирани на термален ефект (анемометар со греена жичка) и веројатно уште неколку други типови што не ми текнуваат во моментов.

Хм... не сум запознаен со овој метод на мерење на јачина на ветар, но можно е ова да е баш адекватно решение. Грејна жица и не одзема баш многу простор, така да, лесно може да се стави во цевка :).

Е сега, единствен недостаток кој можеби би го имало ова решение е времето на реакција, т.е. дувањето за да се лади жицата - колку време (ms) откако ќе почнеш да дуваш, ќе почне жицата да се лади, односно загрева, кога ќе престанеш да дуваш. Прашањето е, колку е тром овој ефект (гледајќи по грејно влакно на сијалица... знае да биде прилично спор... добро, треба да земам во предви и дека сијалица е затворен систем и нема провев на гас, воздух, во неа :P :D) и дали може да се направи доволно брз за да биде добра замена за начинот на дување кој го користи флејтата ;).

Плус, може да се постави баш по должина на празнината за дување, а дури може да се искористи и расипана флејта како систем за држење на грејното влакно :).

Ова како идеја, мислам дека до сега, има најголем потенцијал ;). А и изведбата може да биде крајно едноставна :) (практично, само многу прецизно, мериш отпорност :D). Помислив и на PTC или NTC отпорник како замена, но они се премногу троми во реакција, а и непрецизни, така да, тоа би требало да отпадне како идеја... евентуално како дополнителни „мерни инструменти“ за јачината на провевот, во комбинација со главното грејно влакно... така да, можеби и може да се искористат...

Е сега, па ми текна и на недостатокот на овој метод... греачи често знаат да се зезнат, т.е. скинат, при работа :D. Едноставно... тоа е тоа, недостаток при работа во екстремни услови :D (многу ладно, па многу топло, и обратно). Евентуално може да се направат заменски „ампули“ за вакви ситуации - само менуваш ампула, како што менуваш оригурувач во уреди и продолжуваш да свириш :).

Да ја разбирав, веројатно ќе работев за АКАИ.

Они сигурно ја разбрале, и затоа рекле, fuck it... we're doing an AIO thing, there's no economically feasible way to emulate the flute ;D ;D ;D.

Она што имам да додадам  е дека како македонци сите сме заглавени во еден шаблон на еднодимензионално размислување. Некој сигурно пробал , сигурно развојот чини милиони кои ги немаме...

Да, така е... тој еднодимензинален начин на размислување го имаме... ова доаѓа од човек кој имал доста идеи и се откажал од сите, само поради една причина - пари и време.

И, исто така, пример ми се и сите успешни македонски бизнисмени, уметници, инженери, итн., кои имаат империи изградено на запад ::)... се разбира, карикирам, не постојат такви... ако не постојат, има причина зошто... сигурно не е само една причина, но сепак, факт е дека вакви луѓе се ретки и во Македонија, само локално што успеале, а камо ли да успееш на светско ниво. Не постојат такви... за жал...

Добро... можеби и има некој... еден.. единствен... и затоа си отишол и никогаш не се свртил назад :D.

Мој совет до stefimark... ако веќе успееш да направиш нешто вакво, лиценцирај го хардверот и софтверот со некој вид на лиценца слична на GPL (бидејќи хардверот најверојатно нема да можеш да го лиценцираш под таа лиценца, но можеби има некоја слична само за хардвер или за комбинации на хардвер и софтвер... не знам). Така, ќе ги зезнеш сите компании кои ќе сакаат да го ископираат или модифицираат дизајнот ;), бидејќи заедно со инструментот, ќе мора и софтверот, сите нацрти, шеми, CAD модели, практично, се што искористиле за да го направат, да ги направат јавно достапни, што практично ќе значи дека ќе може било кој со 3D принтер, леткум и компјутер, да си направи копија од инструментот ;).

Хардверот и неговото лиценцирање е проблемот во ваквите комбинирани ситуации... само идејата за начинот на кој е емулирано дувањето во инструментот, евентуално само тоа како идеја да се лиценцира под некоја лиценца која овозможува да ја користиш таа идеја како основа за твој дизајн, но мора целата документација за твојот дизајн да е целосно и немодифицирано достапна online.

Пак ќе речам, многу работи функционираат за софтвер, но не и за хардвер... тоа е тоа :-\.
It's not schizophrenia... It's just a voice in my head...

"This is really a generic concept about human thinking - when faced with large tasks we're naturally inclined to try to break them down into a bunch of smaller tasks that together make up the whole."

"Newton's third law: The only way humans have ever figured out of getting somewhere is to leave something behind."