Mozda ce drugari bolje sagledati resenja koja sam koristio i razumeti funkcionisanje celog sklopa posle ovog objasnjenja. Ovaj tekst je vec bio napisan za drugare na jednom drugom forumu pa ga samo prenosim da bih ustedeo vreme. Ako mislite da bi ovo vecem broju ljudi bilo interesantno a nije dovoljno razumljivo na Srpskom, molim nekoga ko ima volje da prevede na Makedonski jer ja to ne umem.
------------------------------------------------------------
Koliko vidim, neke stvari ste vec pogodili (prednosti NPN rednih tranzistora i to u negativnoj grani sto omogucava direktno montiranje izlaznih na hladnjak i uzemljenje hladnjaka - ali PAZITE sve pre toga MORA da "pliva" !), ali sam se nadao da ce te osnovno funkcionisanje lakse sagledati. Cak sam i ponovo nacrtao semu sa oznakama da bih lakse objasnjavao!
Za vreme kada je ovaj stabilizator nastao (negde oko 1974), to je bilo jedno vrlo duhovito i sasvim kvalitetno resenje da se bez simetricnih napona i operacionih pojacavaca dobije relativno veliki opseg regulacije, i regulacija struje i savrsena stabilizacija. Mozda je malo nezgodno za sagledavanje jer nekako nismo navikli da razmisljamo "naopacke" tj. da nam je negativni vod "gore" i da on bude regulisan, mada je to komponentama sasvim svejedno... samo nasim mozgovima nije !
Polazi se od toga da je ulazni napon dovoljno "cvrst" tj. da je trafo dobro dimenzionisan te mu napon pri opterecenju vrlo malo opada, i da ima dovoljno kapaciteta u glavnim elektrolitima. Zbog male otpornosti R16 na njemu ce biti vrlo mali pad napona pa se prakticno gotovo moze smatrati da je napon u tacki A i u tacki B gotovo isti. Zenerka D4 (6V2) uz pomoc R14 odrzava na svojim krajevima vrlo stalan napon a posto je R15 vezan paralelno njoj, na njegovom klizacu se moze podesiti bilo koji napon u opsegu od napona tacke B do B+6,2V. Taj se klizac vodi direktno na bazu Q7 pa je njen napon fiksiran te ce se Q7 zbog toga a i zbog prisutnog R8 u emiteru ponasari kao izvor konstantne struje. Ta struja ide i kroz R11 (u praksi je to potenciometar za podesavanje izlaznog napona) i na njemu ce stvarati stalan pad napona pa ce tako kolektor Q7 prakticno biti tacka vrlo stabilnog napona. Preko R9 se taj napon vodi na bazu Q6 koji regulise protoke struja kroz sve naredne tranzistore(Q5,Q4,Q3,Q2 i Q1) otvarajuci ih ili zatvarajuci i na taj nacin podesava napon na izlazu u tacki C sve dotle dok napon tu ne bude nekih 0,6-0,7V visi od napona baze Q6. Dokle god je napon u tacki C za napon Vbe visi od napona baze Q6 bice stanje stabilno jer je baza Q6 na mirnom referentnom naponu. U koliko okrecemo potenciometar R11 ka manjem otporu, smenjivace se i napon na kolektoru Q7 (u odnosu na masu!) sto ce zatvarati bazu Q6 (smanjuje se razlika napona B-E Q6) a samim tim i velicinu njegove kolektorske struje tj. pobude ostalim rednim tranzistorima te ce oni propustati manje struje i napon i tacki C ce opadati dok opet ne dodje do vrednosti koja je za Vbe veca od novo podesenog napona kolektoru Q7 a time i na bazi Q6. U koliko niste dirali potenciometar R11, ali zbog nekog prikljucenog opterecenja pocne da opada izlazni napon, to ce poremetiti (povecati) napon izmedju B i E od Q6 pa ce on biti vise "otvoren" vukuci vecu kolektorsku struju i time vise "otvarati" Q5 i ostale redne tranzistore pa ce oni propustati vise struje da podignu izlazni napon i kompenzuju pad usled opterecenja.
Podsklop za podesavanje i ogranicenje struje takodje koristi jedan referentni napon (u odnosu na tacku A) dobijen uz pomoc Zenerice D5 (15V) i R18. Tranzistor Q9 zajedno sa R16 cini jedan strujni senzor u osnovnom obliku. Zamislite prvo da nema D5,R17,18,19 i 20 i da je baza Q9 vezana direktno u tacku A. To je osnovni sklop strujnog senzora jer ce se pri prolasku struje kroz R16 na njegovim krajevima stvarati pad napona i kada pri dovoljnoj struji taj pad bude veci od praga otvaranja Q9 (a to je napon Vbe Q9) pocece on da provodi i svojom kolektorskom strujom praviti pad napona na R13. Kolektor Q9 je vezan preko diode D3 (pomaze ostrijem reagovanju) i za bazu Q8 koji ovde igra ulogu "prekidaca". Posto je emiter Q8 direktno na potencijalu tacke B, kada napon na kolektoru Q9 bude za napon VbeQ8+napon D3 visi od tacke B, naglo ce da provede Q8 spajajuci bazu Q7 na tacku B i time blokira njegov rad a to znaci da prestaje da tece kolektorska struja Q7 pa napon na njegovom kolektoru "pada na masu" a time i napon baze Q6 - a time i izlani napon pada na nulu!
E sad, zbog velikih struja i disipacije se R16 ne moze izvesti kao obican potenciometar da bi njime regulisali izlaznu struju pa je problem resiv jedino koriscenjem vrlo snaznog zicanog reostata koji je i glomazan i danas veoma tezak za nalazenje, ili tako sto cemo Q9 "slagati" da se i pri malim strujama "napravio" dovoljan pad napona na R16. To se postize dovodjenjem malog regulisanog i stabilnog pozitivnog potencijala na bazu Q9 uz pomoc sklopa sa D5,R17,18,19 i 20. Tada ce i pri malim strujama i mnogo manjim padovima napona na R16 uz pomoc "dodatog" prednapona na bazu Q9 on biti dovoljno otvoren i tim malim promenama napona na R16.
Dioda D2 nije striktno neophodna jer sklop funkcionise i bez nje a ona sluzi da pomogne "zatvaranje" stabilizatora pri vrlo vlikim strujama. D1 ima zastitnu funkciju u slucaju da neki od glavnih rednih tranzistora (Q1 Q2) dodje ikada u kratak spoj i propusti sav ulazni napon na izlaz. To nece spasiti prikljuceni potrosac, ali ako se vec dogodilo da barem ne spali ostatak stabilizatora.
PODESAVANJE:
R19 podesiti na najveci otpor - podesiti sa R17 ogranicenje minimalne struje (na izlaz vezati odgovarajuce opterecenje)
R19 podesiti na najmanji otpor - podesiti sa R20 ogranicenje maksimalne struje (na izlaz vezati odgovarajuce opterecenje)
(!!! Ova dva podesavanja treba nekoliko puta naizmenicno uraditi jer su medjuzavisna!!!)
R11 podesiti na najveci otpor - podesiti sa R15 maksimalni izlazni napon (bez ikakvog opterecenja na izlazu)
