Има добри дискусии,ама мора нешто да додадам! Во ред е да не се знае ,ама не е во ред да не се сака да се научи! Гледам некои сакаат се готово да добијат* на тањиру*! што би рекле! Дури ги мрзи и да побараат нешто по интернет! Второ ,за бивша Ју - не си во право - ние моравме да научиме да се служиме со српскохрватскиот јазик и да читаме литература,бидејки на македонски - немаше! ( нема многу ни сега!!) Но,сепак тој јазик кој најмногу се зборува ( српски + хрватски сега!) ни е поблизок од пример - германскиот,италијанскиот,францускиот..полесно можеме да го разбереме! Но тоа е ирелевантно,ако се знае дека во проценти многу малку се чита и она што може да се најде. Кога започна ерата на компјутерите,ние немавме ама баш никакви книги,ни некаква поддршка,ниту материјал.Компјутерите беа очајно скапи,недостапни.Ама седнавме и учевме Basic, Fortran,Q basic.....Јас сто пати сум инсталирал Win 3.11 ,Win 95 додека не научив како тоа оди.И сега ,секој ден има новости,секој ден пратиме пазар,што излегува,новитети,можности,квалитет..
Ние сме мала држава и пазар,ама не се даваме и се носиме и со далеку поголеми соседи.Тоа е добро,ама сепак ке речам - знаењето е скапо,треба да се чита литература прво од книга,па да се премине на пракса,да не се ограничуваме и да бараме што повеке знаење.Знаењето е прносливо само ако соговорникот е на некое ниво да те разбере.Тоа општо ниво,надградбата, мора секој сам да ја направи,а за помош можеш да бараш и да добиеш,ама треба таа помош и да ја искористиш за свое лично надградување.Во спротивно,останува само површноста и недореченоста,а таа е најлоша човекова особина!