1. Дали е доволно плусот да се донесе до пин 52, или дополнително да се направи loop меѓу пин 24 и пин 2 како во видеото, „или“ да се доведе директно на сите три позиции 3,3v?
Тој на пин 24 е 3.3V Aux (што и да значи тоа), така да, не мора да значи дека е врзан за останатите 3.3V-ни пинови (2 и 52). Провери дали е врзан, ако не е, врзи го, не шкоди, а можно е да треба
.
2. Истото прашање за GND, инаку претпоставувам дека доволно е GND да се донесе само до шасијата како во видеото и ќе има насекаде GND?
Да, генерално, доволно е само за шасија да се врзе за GND.
Шемата ја направив „универзална“, во случај некои „леви“ картици да имаат одвоено GND и маса (засебни GND за радио делот и секцијата за чипсетот). Чипсетот сигурно се напојува преку тие пинови од PCIe слотот, така да, во случај да се засебни, тие се оние кои треба да одат на GND од USB портот
.
3. C2 и C3 Дали се неопходни или се опционални во шемата (вероватно е подобро заради подобро филтрирање на напонот)?
Јас лично би ги додал... не шкодат
. Да, се користат за подобра филтрација на излезниот напон од стабилизаторот
.
Вредноста на C1 не е критична, може да е од 47uF до 470uF
.
4. Дали да експериментирам со додавање на 1К на data+ и data-? Не го разбирам доволно објаснувањето!?
Тие се за заштита. Повеќето матични плочи имаат логички бафери кои ги одвојуваат DATA + и DATA - линиите физички од USB уредот. Можно е некои микро компјутери, како Raspberry Pi (или некои клонови) да немаат поради поедноставување на дизајнот (иако, конкретно за RPi, верувам дека има).
Поентата на отпорниците е да глумат логички бафери, со што би се избегнала ситуација на изгорена матична плоча која можеби дава 12V на DATA + или DATA - линиите да го изгорат уредот (што е многу малку веројатно сценарио, искрен да бидам). Или обратно, неисправен уред на USB да изгори порт или цела матична плоча.
Јас лично би ги ставил за проба и би ја пробал Wi-Fi картицата на барем 2 или 3 компјутери и/или лаптопи. Ако на еден од нив направи проблем како наведениот (картицата ја исчитува, па ја губи, или при поголем проток на податоци низ неа, знае да ја снема), ќе ги извадам.
5. Дали да барам стабилизатор по постари MB плочи, вчера не успеав да најдам на една плоча од малку понова генерација, или можеби имаше некои ознаки кои не се вклопуваа со дадените примери во шемата.
Да, јас такви планирам да искористам
. Можно е да не начекаш на поновиве, користат SMPS контролери за спуштање на напонот од 12 или 5V на 3.3V, ама би требало на P4 или нешто постари плочи, до кај PII, да има
.
Исто може да се начекаат и во постари LCD монитори (ако имаш некој расипан кој не се прави, на пример, неонките му се веќе истрошени).
А може и да купиш
. Имаш по 100 комада на eBay или AliExpress по смешна цена, неколку долари за сите
.
Овој е од некој DELL лаптоп а другиот Atheros е од постар Fujitsu Siemens.
Зависи од ознаките, но најчесто Broadcom и Atheros чипсетите имаат прилично добри карактеристики и одлично примаат и праќаат сигнал, а и најчесто драјверите можат да работат во промискуитетен мод (одлично за Wi-Fi packet sniffing
). Realtek се така-така, зависи од чипсет до чипсет (мада поновиве им се прилично добри), а најслаби, барем од она што до сега имам тестирано, се Intel-овите... и најограничени од аспект на драјвери (најчесто не можат да работат во промискуитетен мод).