Едначење на импеданси се применува само во RF техника... и можеби некоја друга високофреквенциска техника, не и во нискофреквентни уреди. Едначење на импеданси во нискофреквенциска техника е скоро невозможно бидејќи никогаш не се знае каков уред на каков уред ќе се врзе. Затоа и нема некои премногу строги стандарди.
Околу свртниците, тоа што го напиша е така за да се намали потрошувачката на енергија кај калемите. Се стреми да имаат што е можно помала отпорност (импеданса) за да може што поголем дел од енергијата да се пренесе на звучникот. Единствена причина е таа. Трансформаторите се сосема трета тема на дискусија, иако и едните и другите спаѓаат во класата на индуктивни елементи.
Кај смпс трансформаторите во никој случај не треба да се користи дебела жица, поради скин ефектот, ами 5-6 жици се врзуваат паралелно.
Паааа... зависи од дизајнот. Иако и ова се пресметува, генерално земено, да, пожелно е кога може да се користи овој принцип, врзување на неколку жици паралелно
.
Околу матријалот кој може да се користи за јадро на трансформатор и начинот на работа на самиот трансформатор (импулсен или класичен, линеарен), не влијае само хистерезисот, но да, во право си, хистерезисот на материјалот е еден од главните фактори
. Околу димензиите на јадрото... кај линеарни трансформатори, се знае како се пресметува пречинкот
, се е убаво објаснето во темава
. Кај импулсни (switching) трансформатори, работите се по комплицирани. Зависи и од фреквенцијата на работа, од материјалот на јадрото, хистерезисот... има цели пресметки за ова, а и на форумов имам ставено барем 3 книги во кои се обработува оваа проблематика, ги има во секцијата за книги
. Нешто од тоа имам читано и имам експериментирано, ама далеку од тоа дека сум навлегол премногу. Дизајн на SMPS напојувања е комплицирана проблематика и не се прави само со една равенка
. Затоа, многу често, за дизајн на SMPS напојувања, дури и инженери се водат по табели
. Ги има во datasheets, а како примери се дадени и во дел од книгите кои ги спомнав
.