Author Topic: Општи дискусии поврзани со високонапонската електроника  (Read 48319 times)

Offline bicikle

  • Топ Експерт
  • *****
  • Posts: 4079
  • Gender: Male
Одг: Општи дискусии поврзани со високонапонската електроника
« Reply #15 on 18.03.2015, Wednesday, 15:17:51 (Edited 18.03.2015, Wednesday, 20:17:12) »
Дилајот и транзисторите што ги празнат гејтовите нема да заштитат ништо од кратос спој, но ќе ги намалат шансите тоа да се случи. Слично ти работи и флајбек драјверот значи кога еднопт гејт се отвара, другиот се празни... еве сична шема, која работи сосем поинаку но со слична топологија.  Не е предвидена за тт, чисто онака информативно.
Code: [Select]
http://static.elitesecurity.org/uploads/3/1/3174910/400W%2013007.pdf Овде во никој случај не смееш да се добчижиш кон фрек. рес. бидејќи отпорот на намотката ќе биде скоро 0.
Имаше во емитер солиден тт би ти препорачал да го разгледаш. Главнот тт се полни со бобина што е  многу побезбедно за драјверот и е многу помоќно...

Споено мислење: 18.03.2015, Wednesday, 20:17:12
Заборавив да пишам, тоа со намотките и струите... струите ќе се протиат една на друга само ддека струјата е променлива, и се додека јадрото не се засити, што значи за да не се засити јадрото  на пр на јадро од 100 вати треба да намоташ две намотки од по 50, значи моќта ти е преполовена, и кога ќе престане да се менува интензитетот на струјата ќе го имаш само онај омски отпор од редот намилиоми, што значи кондензаторите че се испазнат ДИРЕКТНО преку фетовите. Тука и да имаш и 2КА-ски фетови ќе прегорат, моменталната струја во кондензаторите е многу голема при краток спој, од редот на десетици кА.... да не објаснувам натака што како и зошто...

Offline KiloVolt

  • Експерт
  • ****
  • Posts: 814
  • Gender: Male
  • Високонапонски Фанатик
Quote
Дилајот и транзисторите што ги празнат гејтовите нема да заштитат ништо од кратос спој, но ќе ги намалат шансите тоа да се случи. Слично ти работи и флајбек драјверот значи кога еднопт гејт се отвара, другиот се празни...
Да, во тој случај само се намалува шансата за неуспех, но сепак секоја мерка за претпазливост не е на одмет...
Quote
еве сична шема, која работи сосем поинаку но со слична топологија.  Не е предвидена за тт, чисто онака информативно.
Не е предвидена за тт, но е користена мала варијација, се нарекува DRSSTC затоа што има резонантен примар и резонантен секундар за разлика од SSTC кај кој само секундарот е резонантен. Се користат моќни IGBT како прекинувачки елементи, најчесто 40N60 или 60N60, а кај големите тт се користат модули како CM300. Примарот се драјвува до фрекфенција блиску (но не иста) до резонантната, струјните пикови се движат од 50 па до 2000A кај големите тт. Важно е да се забележи колкаво време избраните IGBT издржуваат краток спој, и IGBT се вклучуваат толку долго, а тоа е најчесто 0,1-5% duty cycle, останатиот период имаат можност топлината да ја пренесат на ладилникот, тоа се повторува 30-200 пати во секунда...
Посакуваните пик струи се одредуваат со on времето на IGBT...
Quote
Имаше во емитер солиден тт би ти препорачал да го разгледаш. Главнот тт се полни со бобина што е  многу побезбедно за драјверот и е многу помоќно...
Ги имам шемите, испробани ми се одамна без да знам дека ги имало во емитер... во никој случај моќноста на такво тт не може да се спореди со тт со бобина... Единствено тт со трафоа од микробранови...
Quote
Заборавив да пишам, тоа со намотките и струите... струите ќе се протиат една на друга само ддека струјата е променлива, и се додека јадрото не се засити, што значи за да не се засити јадрото  на пр на јадро од 100 вати треба да намоташ две намотки од по 50, значи моќта ти е преполовена, и кога ќе престане да се менува интензитетот на струјата ќе го имаш само онај омски отпор од редот намилиоми, што значи кондензаторите че се испазнат ДИРЕКТНО преку фетовите. Тука и да имаш и 2КА-ски фетови ќе прегорат, моменталната струја во кондензаторите е многу голема при краток спој, од редот на десетици кА.... да не објаснувам натака што како и зошто...
Во SSTC, струјата е променлива од вклучувањето на прекинувачот се до неговото исклучување, како и да е, дури и да не се променливи на почетокот и крајот, во целото време додека осцилира ќе бидат заштитени, така? А shoot through без заштита може да се случи во било кој момент, вака во поголемиот дел од времето ќе биде заштитено...
Temporary things have a nasty habit of becoming permanent.

High voltage experimenting is like the mafia, once you're in, you ain't getting out!

Never underestimate the power of stupid people in large groups.

Offline bicikle

  • Топ Експерт
  • *****
  • Posts: 4079
  • Gender: Male
Зборот ми беше ако потече подлго време струја низ намотките по одреден период струјата и напонот ќе станат константни т.е. напонот 0 а струјата мах и тогаш имаш проблем... се додека се менуваат колку толку нема д ае толку критиќна ситуацијата. Со 1,5-3% дути не би требало да дојде до таква ситуација аили...
Друга ствар, како извор не моа да користиш бобина, можеш и трафо од микробранова, ми се допадна поентата со искричарот т.е. платината како шрекидаш, значи немаш никаков полупроводнички елемент, а и поефтино е :) 
Патем кај тт цела поента е фрек. рез... затоа се добиваат виски напони...

Offline KiloVolt

  • Експерт
  • ****
  • Posts: 814
  • Gender: Male
  • Високонапонски Фанатик
Quote
Зборот ми беше ако потече подлго време струја низ намотките по одреден период струјата и напонот ќе станат константни
Супер, значи ќе биде заштитено... ;D
Quote
Со 1,5-3% дути не би требало да дојде до таква ситуација аили...
Е во овој случај нема да биде баш 1,5-3% duty, туку некаде 30-100%...
Quote
Друга ствар, како извор не моа да користиш бобина, можеш и трафо од микробранова, ми се допадна поентата со искричарот т.е. платината како шрекидаш, значи немаш никаков полупроводнички елемент, а и поефтино е
Па не реков дека мора, реков дека таква е шемата од емитер, дека ја тестирав без да знам дека е од емитер и резултатите не беа задоволителни (2cm искра...)... Ќе пробам со трафо од микробранова некој ден и ќе пишам, имам голем дел од елементите...
Quote
Патем кај тт цела поента е фрек. рез... затоа се добиваат виски напони...
Да, кај обичното тт се користи LC резонантно коло, кај SSTC се користи моќен засилувач кој го драјвува примарот на резонантната фрекфенција на секундарот, целата поента е резонансата, ако не е наштиман тт, дури и со 10kW влез, неможе да се добијат големи искри...
Temporary things have a nasty habit of becoming permanent.

High voltage experimenting is like the mafia, once you're in, you ain't getting out!

Never underestimate the power of stupid people in large groups.

Offline bicikle

  • Топ Експерт
  • *****
  • Posts: 4079
  • Gender: Male
Стој подалеку од 100% дути... барем 90% .. тогаш начесто иде до оверфлоп т.е. 102% на пр кога 2% работат истовремено транз... или фетови или што и да е....

Offline KiloVolt

  • Експерт
  • ****
  • Posts: 814
  • Gender: Male
  • Високонапонски Фанатик
Незнам дали се разбравме, во овој случај осцилаторното коло вади наизменичен сигнал, кој потоа се претвора во еднонасочен и квадратен сигнал, кој потоа ги драјвува гејтовите на прекинувачките елементи, има едно коло, во SSTC барем, се нарекува interrupter и најчесто му прави enable/disable на осцилаторот, т.е. нешто вака, П_П_П_П_П______П_П_П_П_П_П_, незнам дали ме разбираш,  тоа е за да не работат цело време фетовите, туку да се ладат за време на паузата, со тоа се намалува потрошувачката... Е сега, јас зборував за duty cycle на enable сигналот, тука можеби дојде до забуна, моја грешка... ;D ;D
Патем, многу SSTC работат континуирано без ваков interrupter, за тоа мислев 30-100% duty...
Temporary things have a nasty habit of becoming permanent.

High voltage experimenting is like the mafia, once you're in, you ain't getting out!

Never underestimate the power of stupid people in large groups.

Offline KiloVolt

  • Експерт
  • ****
  • Posts: 814
  • Gender: Male
  • Високонапонски Фанатик
Во меѓувреме станав член на 4hv форумот, им ја презентирав оваа замисла и го добив овој одговор:
Quote
This could work in a zero-current switched application like an SSTC. In cases where you don't have ZCS, the MOSFETs will have to avalanche any energy stored in the leakage inductance between L1 and L2 on every switching cycle, giving huge losses, I think. It could be an idea to add some diodes to the full bridge one, to clamp the two primaries between the supply rails during dead-time, basically making it like two magnetically coupled two-switch forward converters. This will return any energy that's stored in the leakage inductance back to the DC bus capacitor.

In the case where both switches on the same side are on at the same time, there will be something like shoot-through, but the dI/dt will be limited by the leakage inductance between the primaries.
Што е ова dI/dt?
Temporary things have a nasty habit of becoming permanent.

High voltage experimenting is like the mafia, once you're in, you ain't getting out!

Never underestimate the power of stupid people in large groups.

Offline GigaWatt

  • Администратор
  • Топ Експерт
  • *****
  • Posts: 12890
  • Gender: Male
  • Не фалширам
Диференцијал.

Code: [Select]
http://en.wikipedia.org/wiki/Derivative
Code: [Select]
http://en.wikipedia.org/wiki/Differential_equation
It's not schizophrenia... It's just a voice in my head...

"This is really a generic concept about human thinking - when faced with large tasks we're naturally inclined to try to break them down into a bunch of smaller tasks that together make up the whole."

"Newton's third law: The only way humans have ever figured out of getting somewhere is to leave something behind."

Offline batka

  • Топ Експерт
  • *****
  • Posts: 9425
Одг: Општи дискусии поврзани со високонапонската електроника
« Reply #23 on 28.03.2015, Saturday, 16:56:40 (Edited 28.03.2015, Saturday, 20:30:32) »
Е,па не сакаат екстерно математика да полагаат  ;D,затоа нема да знаете! Консултирај се со професорот(ката) по математика во секој случај. 8)

Offline Unforgiven

  • Ентузијаст
  • **
  • Posts: 72
што си запнал со таа математика ?

Offline batka

  • Топ Експерт
  • *****
  • Posts: 9425
Цитирам :* Што е ова dI/dt? *

Па Unforgiven , диференцијални равенки се решаваат ако знаеш математика,а не со прашања на форуми.

Споено мислење: [time]28 Март 2015, 22:41:46[/time]
Eве нешто вака  8)

Offline tubemkd

  • Нов член
  • *
  • Posts: 27
Цитирам :* Што е ова dI/dt? *
KiloVolt ова математички се чита како прв извод на струјата низ времето, но тоа во случајов тебе не ти е воопшто важно. Во контекст на твоето прашање, слободно преведи си го како моментална брзина на промена на струјата.

Offline KiloVolt

  • Експерт
  • ****
  • Posts: 814
  • Gender: Male
  • Високонапонски Фанатик
Quote
П.С. Некој пробал да ги искушува границите на едноставноста и успеал, дефинитивно најпростиот двојно-резонантен теслин трансформатор (DRSSTC) што постои, шемата е всушност шема на Драјвер за сплит трафо, некогаш користена како индуктивен греач, но наместо да топи метал, драјвува секундар на теслино трафо во резонанса. Подолу линкови од шема и видео... Кондензаторот треба да се подеси заедно со примарот да имаат иста резонантна фрекфенција како саморезонантната фрекфенција на секундарот...



SSTC using ZVS flyback driver

Малку ја модифицирав шемата:
- 25A ETIMAT6 автоматски осигурувач сериски со колото, за да се осигурам дека било каков краток спој нема да ги стопи жиците.
- 1.5KE180C бидирекционален TVS помеѓу дрејн и сорс на двата мосфети,
- 18V, 3W зенер диоди (анода на сорс, катода на гејт) за заштита на гејтовите
- Отпорниците кон гејтовите беа 200 оми, 5W.
- MOSFET-ите беа IRFP260N
- Таа намотката кон плус што е ми беше направена од 20 навивки мотани со 2mm полна бакарна жица намотана на сино-зелено јадро од компјутерско напојување.
- Кондензаторите што ги ставив беа 4 паралелни кондензатори (2x WIMA FKP1 22nF 1250VDC и 2x WIMA FKP1 1nF 1600VDC)
- Намотката ми беше мотана првично 3+3 намотки, потоа пробав 2+2, па 1+1 навивки со дијаметар на тело 100mm, дебелина на жицата 1,7mm. Најдобро работеше таа со 1+1 навивки. (Најголема моќ во споредба со греењето на MOSFET-ите во сите три случаи)

       Првично користев акумулатор 12V 55Ah за напојување на колото, без секундарна намотка, сакав да пробам како ќе работи само како индуктивен греач. Резултатите беа задоволувачки, загреваше шајка од 15cm до вжарување за 20-ина секунди. Време беше за тестирање со секундар.
       Го наместив секундарот и добив претерано слаби резултати, секундарот можеше да запали неонка на оддалеченост од 1cm од горниот дел на секундарот. би рекол едвај 700-800V релативно со маса.
       Извадив еден кондензатор од 22nF, и еден кондензатор од 1nF, правеше жежок лак што можеше да се повлече до 1cm далечина. Решив да го отстранам едниот преостанат кондензатор од 1nF. Искрата сега се палеше на далечина од 4mm и се извлекуваше до 2cm. беше доволно жешка да стопи дупка низ стаклениот балон од една малечка сијаличка од 5W.
       Задоволен од резултатите, решив да ги поврзам двата кондензатори од 22nF сериски за 11nF и да ги поврзам двата кондензатори од 1nF паралелно, вкупно 13nF. Го вклучив напојувањето, во моментот кога го гледав драјверот, краткотрајно светна сина светлина која го осветли драјверот  и сите околни неонки светнаа, а се слушаше звук сличен како пиштење кое постепено си ја зголемува фреквенцијата. Додека да погледнам нагоре да ја видам искрата, таа исчезна. Ладилникот беше млак. Се обидов да го вклучам по втор пат- ништо. Ги одлемив MOSFET-ите и ги измерив, двата беа прегорени.
       ЗАКЛУЧОК: Иако на изглед колото изгледа релативно просто, ефективно и со сите пренапонски заштити изгледа дека е релативно отпорно на прегорување, праксата ми покажа дека дури и пикофаради промена во капацитетот на главниот кондензатор може да доведе до голема промена на перформансот на целиот склоп. при овие фреквенции на работа ова коло е релативно нестабилно и јакото електромагнетно поле околу секундарот доведува до несакани последици, во мојот случај поради непознати причини изгореа MOSFET-ите. Така да, ова го пишувам за на сите што сакаат да го пробаат ова коло, да им посочам дека не е доволно добро за да се трошат пари на него, затоа што во пракса се докажа дека е релативно нестабилно.
Temporary things have a nasty habit of becoming permanent.

High voltage experimenting is like the mafia, once you're in, you ain't getting out!

Never underestimate the power of stupid people in large groups.

Offline batka

  • Топ Експерт
  • *****
  • Posts: 9425
Киловолт,со обзир на твојата манија за ВН конструкции 8),само да ти напоменам дека со вакви експерименти само трошиш материјал,прегоруваш елементи, а *фала богу* досега не си настрадал.Тоа во секој случај е последното што би сакал да ти се случи,ама не ми е јасно зошто произволно намалуваш или зголемуваш вредности на отпорници,кондензатори,па и намотки во колото? Експеримент?? Па не се прават така *од око* експерименти. Никаде не сретнав дека нешто си пресметал,дека си се раководел по некоја формула итн.Овие експерименти не би му ги препорачал на никој друг,па и тебе повторно,по стоти пат ти порачувам да не работиш * на слепо*,бидејќи ризикот по тебе е голем.

Offline KiloVolt

  • Експерт
  • ****
  • Posts: 814
  • Gender: Male
  • Високонапонски Фанатик
Батка, ова беше експериментално тестирање на горните фреквентни граници на ова коло, некои работи не ги напоменав погоре (никоја од пресметките не ја напоменав), штом сакаш потемелно, еве:
На толкава фреквенција (во овој случај оригиналната шема е наменета за до кај 200-300kHz, на поголеми фреквенции загубите се поголеми) отпорникот на гејтот на MOSFET-ите е преголем, т.е. RC константата на отпорникот и капацитетот на гејтот е преголема и фетот поминува процентуално се поголеми периоди во транзиција со зголемувањето на фреквенцијата, затоа пресметав RC константа која би надоместила за зголемената фреквенција.
Јас ова коло го работев на распон на фреквенции од 300-600kHz (отпорникот намален на 200 оми), па се до 1MHz (со отпорникот намален на 100 оми), така да мислам дека се докажа дека ова коло може да работи и на 1MHz со IFRP260N транзисторите, дечките на 4hv форумот ми рекоа дека теоретски би работело, но практично не знаеја. Јас докажав дека може да работи супер со тие транзистори на таа фреквенција. Сепак има дечки што со моќни RF транзистори го истераа ова коло и до 8MHz, но тоа беа RF транзистори... ;) Како и да е батка, отпорниците беа тука доколку се користи повисок напон на напојување од пробивниот напон на зенерките, со што ја ограничуваат струјата што би протекла низ зенерките. Јас во мојов случај можев целосно да ги изоставам затоа што користев 18V зенерки а напојувањето беше 12V. И батка сето тоа оди со пресметки доколку користев на пример 24V требаше да пресметам отпорник доволно мал за задоволителни времиња на транзиција, а доволно голем за да не пати ни тој ни зенерките. Имаше батка пресметки за резонантна фреквенција, но од кога пресметав и пробав, дознав за една појава наречена динамичко штимање, празнењата кои ги создава секундарот додаваат витални пикофаради капацитет и ја менуваат импендансата на секундарот, што доведува до нестабилна резонантна фреквенција во моментот додека искрата расте или ја повлекуваме од горниот дел... Тоа е доста зезнато во пракса кога користиш идеализирани пресметки. ;) Мене се ми беше пресметано, ама ова ме натера да експериментирам...
И некои промени се супер, на пример наместо MKP користев FKP кондензатори, еден степен не се загреаја, а TVS диодите мислам дека не треба да ги коментирам... ;D
П.С. Специјално за на лице место да пресметувам си симнав еден калкулатор, на сите што имате телефони со Android оперативен систем ви го препорачувам ElectroDroid, ептен корисно програмче... ;) Кога ти треба, каде и да ти треба, многу е прирачно, на сите им го препорачувам... ;)
Temporary things have a nasty habit of becoming permanent.

High voltage experimenting is like the mafia, once you're in, you ain't getting out!

Never underestimate the power of stupid people in large groups.