Оверклокување на било која микропроцесорска машина има одредени параметри кои треба да се сменат и сите тие се тесно поврзани со хардверот. Домасниве компјутери што ги користиме се доста сложени машини и не секој ги разбира како работат. Не е само промена на фреквенција во оверклокување, има и други параметри што се менуваат. Планирам во некој нареден период да напишам нешто повеќе за работата на машините, кој параметар што значи, и кои параметри треба да се променат. Секако дека оверклокувањето носи соодветни ризици, но не секоја грешка ке резултира со оштетување, особено ако се знае што се прави оштетување нема да има. Мене можеби 100 пати ми паднал системот при оверклокување и ништо ми се нема оштетено. инаку работам на систем кој е 33% оверклокуван на CPU и 25% на RAM. Исто така ми се оверлокувани и стриминг процесорите, арбитерот на AMBA, интерфејсот од north bridge to south bridge, DMA контролерот, PCIe контролерот, па дури и копроцесорскиот интерфејс за кешовите. Значи не се состои се во менување на едно бројче. Како прво ке започнам со FSB. Имено секој процесор му треба работен клок за да може да работи (синхрона машина). Тој клок го прави кристал, кој се наога некаде на матичната. Потоа тој клок се множи со PLL кој се наога во north bridge. тоа што ние го менуваме како FSB е уствари крајната граница на изворот на клок од главниот осцилатор. Тој клок му се предава на просжцесорот. Тој понатаму има друг PLL со кој го множи клокот на повеќе од 1GHz. Неможе, или апсолутно неизводливо е во таа џунгла од водови на матичната да се носи клок повеќе од 200MHz, па затоа процесорот интерно повторно го множи клокот. но не сите уреди го користат овој клок за својата работа. Кога се зголемува овој клок по дефиниција мора да се зголеми и работниот напон на јадрата. Тоа зашто е така ке објасниме во друга прилика, бидејки станува збор повеќе за микрелектроника поврзана со технолошка постапка на изработка одколку компјутерска технологија. Со овие 2 чекора нормалкжно дека ке се зголеми и дисипираната моќност, па ке треба да се обезбеди поголемо ладење, ако неможе да задоволи постоечкото. Со тоа се зголемува и потрошувачката на енергија значи подобро напојување, повторно ако неможа да задоволи постоечкото. Во nort bridge има цел clock generation and distribution unit со кој може да се дефинираат скоро сите клокови на секоја периферија. Некои од нив се достапни за пристап преку BIOS а некој не се. Тие што не се достапни обично преку дос со скрипти се менуваат, со пишување по нивните регистри со фиксни адреси. тука спагаат и клокот за BUS арбитерите, за RAM меморијата, за DMA контролерот, и се друго. деталите окулу оверклокување на процесорот ке ги пишувам другпат, сега само да споменам општо кое зошто се прави. Секако дека многу важен дел е оверклокување на меморијата. И тука има посебни работи за кои најверојатно би било добро да отворам и тема. Таму покрај што се менува работен клок, се менува напон, се менуваат сите тајминзи, и уште 5-6 работи во меморискиот контролер. Ова оверклокување е многу битно, исто толку битно како и процесорското. Следниот пат би било добро да се осврнеме на работата на целиот систем, за да знаете што се и како се оверклокува, да знаете како да најдете пооделни делови од вашето РС, бидејки сите матични не се исти а главно во нив се деловите кои го иницираат оверклокувањето. Ке објасниме што работи секој пооделен дел, и како тој се оверклокува. Тоа би помогнало и на многу други да можат да си ги решаваат проблемите со РС-то доколку се хардверски. Но за сето тоа во повеќе слободно време.