Да не ми се лути никој, ама еднаш не заприметив и напишав долг пост со латиница, и кога се сетив по 15 минути, а бев излезен од дома, во градски од телефон го препишав со кирилица само за Тома да не ми вика, а знаев дека ќе ми вика...
Сум проверувал постови по 3 пати да не сум напишал сватив место сфатив, сум читал дискусии дали било бобина, бомбина, бомбона или високонапонски пулсен автотрансформатор за примена во автомобилската индустрија за палење на горивото во мотор со внатрешно согорување...
И во овој случај, не велам дека не биле корисни тие членови на моменти и дека само делеле правдини, ама самото тоа што треба да ставам ваков "disclaimer" на крајот на постот кажува доволно, олабавете малце, не пишуваме докторска дисертација...
Имам заприметено дека многу учени луѓе со големо искуство си даваат за такво значење дека тие се задолжени за работи што понекогаш и не се во нивната област, и сфатив дека тоа е нормално веќе, сум имал такви наставници, професори, колеги, познаници... (иако професорка по програмирање ми скрати пола бод за да не фатам петка заради граматичка грешка бидеќи брзав, и тоа не го оправдувам...) Јас мислам дека е доволно да се пишува со кирилица и да биде литературно, се понатаму е до самиот член и како тој сака да се претстави на форумов, и дали сака да биде сфатен сериозно. Не дека батка и тома ми се немаат најдено, ми се нашле да ми укажат на грешки, а батка прв пишуваше и ми праќаше пробани шеми на секоја моја нова тема.
Еве го моето скромно мислење за овој проблем, без цитати, излишни се.