Потребно е склопот да се оптимизира, за тоа да се постигне, треба дас е размислува рационално. Дали инвестицијата и одржавањето ќе бидат пониски него да стајш на 220в? за колку време ќе се исплати решението, ако уопште се исплати? Знам, меракот е голем, ама порано или подоцна, ќе почниш прво есап да прајш па да го гледаш меракот. Сите сме го поминале тоа, ништо страшно.
Значи, економојата налага ефикасност. Е сега какао да биде по ефикасен уредот ? сигналот од пиезото е не контролиран. како и зошто би го контролирале? па прво треба да видиме дали треба да се контролира, да се измери напон и стуја на тоа што го дава пиезото. Може експериментално, или по даташит или друга литература. Претпоставувам дека напонот ќе биде висок, но со струја од редот на неколку милиампери. Поради високит напон, степ даун конвертер, нема да помогне многу, напонот само ќе ги „прелета“ компонентите (поради малата струја нема да ги оштети), но ќе нема никаков ефект. Кондензатор со соодветен напон ( треба да се измери) би требало да е по ефективен, оти ќе го апсорбира напонот, односно при повисок напон, од почеток ќе има отпор, па ќе предизвика пад на напон, односно со тој реактивен отпор делумно ќе се напопни, но ќе има и загуби, кои се неизбежни, но би требало да се мали. Доколку поминало долго време само да се полни кондензаторот, а при тоа да не се празни, напонот че достигне високи вредности, а струјата што може да ја даде на краток период е енормно висока, па за да се „смири“ потребно е да имаш намотка(сериски) што ќе се спротистави на наглата промена на напонот, односно од прво че има висок отпор и нема да дозволи нагло протекување на струја. Е сега намотката треба да се пресмета према кондензаторот.... Исто така треба да се пресмета или измери, дали намотката (пошто има јалов отпор) ќе ја подобри или влоши конструкцијата. Доколку напонот од пиезото воглавно е еднонасочен, подобро е да се стави диода ( ова на осцилоскоп се гледа, или се бара литература, јас не знам). Треба да се испита разликата помеѓу обична диода, и диода со мал трешхол (шкоти), дали има есап да се инвестира во поскапи диоди. Доколку пиезо плочата е голема, ќе треба да се балансира товарот, или ќе се јави внатрешна разлика, односно струјата што се генерирала во еден дел, ќе се потроши во друг дел од плочата, па на крај нема да добиеш ништо. Од друга страна, со повеќе пиеза ти требаат повеќе диоди, но контролата е даеку по лагодна, треба да се гришиш само на поединечно пиезо притисокот да е идентичен, што е даеку по едноставно.
Мој предлог, да не ги лемиш пиезата, оти ќе имаш точка на притисок, него да залепиш од двете страни плочки (пцб, алумински лим или слично), со што би требало да се распредели подобро притисакот. Е сега, не знам дали има (и колку чини) електро спроводен лепак, но поксипол со графитна прашина (или ситни бакарни струганици (најверојатно со турпија може да се добијат) ) би требало да брка работа ( може и на али експрес да се побара ваков лепак).
Идејата ми е, на повеќе пиеза да им врзиш диоди (како би се раздвоиле), па паралелно на намотка (треба да се провери дали е потребна, експериментално), па на кондензатор, од кондензатор на намотка (опционо), па на контрола за полнење.
Кондензаторот во надобар случај, светло од 200w би го напојувал неколку милисекунди, така да не се надевај дека нешто ќе дрѓи, тој е само даја зголеми ефикасноста. Ако пуштиш на батеријата висок напон, едноставно ќе ја пробие ќелијата, и цела енергија ќе се претвори во топлина, или па треба да имаш батерија од неколку стотици волти, пто е не рационално во случајов (уствари, завици каква сијалица планираш да користиш). Кондензаторот има мал капацитет, но има висок напон, и може да се справи со пикот од пиезото, нема да го пробие диелектрикот/керамиката...
Пиеза на алиекспре/ибеј барај. Диоди би можел да те снабдам 20-тина.
Во иднина потруди се да немаш трипли посгтови, да ги скоцкаш во еден.
Дополнување : може мини ветерница би било во игра?